U ono vrijeme dođoše neki te javiše Isusu što se dogodilo s Galilejcima kojih je krv Pilat pomiješao s krvlju njihovih žrtava. Isus im odgovori: »Mislite li da ti Galilejci, jer tako postradaše, bijahu grešniji od drugih Galilejaca? Nipošto, kažem vam, nego ako se ne obratite, svi ćete slično propasti! Ili onih osamnaest na koje se srušila kula u Siloamu i ubila ih, zar mislite da su oni bili veći dužnici od svih Jeruzalemaca? Nipošto, kažem vam, nego ako se ne obratite, svi ćete tako propasti.«

Nato im pripovjedi ovu prispodobu: »Imao netko smokvu zasađenu u svom vinogradu. Dođe tražeć ploda na njoj i ne nađe pa reče vinogradaru: ‘Evo, već tri godine dolazim i tražim ploda na ovoj smokvi i ne nalazim. Posijeci je. Zašto da iscrpljuje zemlju?’ A on mu odgovori: ‘Gospodaru, ostavi je još ove godine dok je ne okopam i ne pognojim. Možda će ubuduće ipak uroditi. Ako li ne, posjeći ćeš je.’«

 

„Evo, već tri godine dolazim i tražim ploda na ovoj smokvi i ne nalazim.“ (Lk 13,7) | izvor: https://bit.ly/3AIa7Pt

 

„Mislite li da ti Galilejci, jer tako postradaše, bijahu grešniji od drugih Galilejaca? Nipošto, kažem vam, nego ako se ne obratite, svi ćete slično propasti!“

Mislite li da ONI (ti Galilejci) bijahu grešniji od drugih? Nipošto, kažem vam, nego ako se VI ne obratite, svi VI ćete slično propasti!

U tom smislu, mali igrokaz – u glavnim ulogama neki pobožnjaković i Isus

Neki pobožnjaković: Isuse, Isuse, je li tako da su ti Galilejci bili jako zločesti pa su tako stradali, je l’ da?

 

[Isus ne pristaje na takvu komunikaciju.]

 

Isus: Nećemo govoriti o NJIMA. Zašto me uopće uvlačiš u takav govor?

                 Nego, misli o SEBI!

Poziv je to na preokret: ne istezati vrat i upirati pogledom u tuđe živote, nego pogledati iznutra sâmoga sebe i mijenjati što treba mijenjati! Jer neke me stvari možebitno ne vode dobrim putem. Neke me možda vode i u propast.

A put obraćenja je moguć. I vrijeme nam je dano. Mogućnosti ne treba propuštati, nego ih ugrabiti ili, još bolje, jednostavno primiti (ne treba se moći „izlaktariti“ za Božju ljubav – ona nam se obilno izljeva!). Po primljenim mogućnostima tada treba i djelovati. Na tom je tragu i drugi dio današnjeg odlomka kada spominje smokvu: „Evo, već tri godine dolazim i tražim ploda na ovoj smokvi i ne nalazim.“

Vrijeme mi je dano, makar mi se i činilo kratko.

Isus me ne osuđuje. A kada me drugi osuđuju, on im odgovara da na to ne gube vrijeme, da ne misle kako sam grešniji od njih, već im pogled skreće na njih sâme.

Na isti se način ima usmjeriti i moj pogled. 

Stoga se pitam: 

    • Ima li sada stvari koje činim a ne vode me dobru?
    • Zašto ih usprkos tomu nastavljam činiti?
    • Dokad mislim da će mi biti dano vremena promijeniti ih?