U ono vrijeme: Isus je prolazio i naučavao gradovima i selima. Reče mu tada netko: »Gospodine, je li malo onih koji se spasavaju?« A on im reče:

»Borite se da uđete na uska vrata

jer mnogi će, velim vam, tražiti da uđu,

ali neće moći.

Kada gospodar kuće ustane i zaključa vrata,

a vi stojeći vani

počnete kucati na vrata:

‘Gospodine, otvori nam!’,

on će vam odgovoriti:

‘Ne znam vas odakle ste!’

Tada ćete početi govoriti:

‘Pa mi smo s tobom jeli i pili,

po našim si trgovima naučavao!’

A on će vam reći:

‘Kažem vam: ne znam odakle ste.

Odstupite od mene, svi zlotvori!’

Ondje će biti plač i škrgut zubi

kad ugledate Abrahama i Izaka i Jakova

i sve proroke u kraljevstvu Božjem,

a sebe vani, izbačene.

I doći će s istoka i zapada,

sa sjevera i juga

i sjesti za stol u kraljevstvu Božjem.

Evo, ima posljednjih koji će biti prvi,

ima i prvih koji će biti posljednji.«

„Gospodine, je li malo onih koji se spasavaju?“

Gospodin Isus na to pitanje neće odgovoriti.

Odgovorit će, ali ne na pitanje koliko ih se spašava, nego kako se spasiti.

Slično kao i neki dan, kada je, umjesto da se govori o njima (o nekom drugom), skrenuo razgovor na nas i govorio nama, na sličan način čini i ovdje: ne upušta se u nesvrsishodne teološke spekulacije o njihovoj budućnosti, nego govori o našoj sadašnjosti.

Boriti nam se dakle da uđemo na uska vrata.

Mogli bismo pomisliti da takva vrata – jer su uska – nalikuju nekakvom tjesnacu između stijena štono je ne samo uzak, nego i grubih površina uz koje ćemo se morati provući eda bismo izašli na kraj, te ćemo pri tome biti dobrano izgrebani, sve ako nam koža i neće biti potpunoma oderana.

Nisam siguran koliko bi se radilo o takvoj borbi.

Možda prije nego takav planinski tjesnac uska su vrata ona na koja imamo ući ostavljajući pred njima ono što kroz njih nema (ne može?) proći:

    • svoje neispravne predodžbe (ona o kojoj tekst evanđelja daje natuknuti jest ona stara mi-smo-bolji-od-drugih – nismo, i ponovno, nemojmo gledati na taj način na druge, nego mi gledajmo ući na ta vrata)
    • sve ono što se kroz ta vrata ne može ponijeti (materijalno bogatstvo, prva sjedala, titule, časti i tomu slično)
    • umišljene garancije prisnosti s Bogom („mi smo s tobom jeli i pili“ – koliko nam zna biti smiješno kada se netko hvali kako zna nekog poznatog ili na položaju pokušavajući si tako prišiti koješta i dati si na značaju).

 

 

Boriti nam se da uđemo na uska vrata. 

Stoga, za vježbu: bez čega mogu pokušati već danas?